LAŽNI ZAŠTITNICI I OBIČNI GRAĐANI

PIŠE: Bratislav Braca MARKOVIĆ

Vidi, ja baš volim da pišem. Ali sad kao retko kad imam tremu. Iz više razloga. Pre svega ovo je prva kolumna koju pišem za ovaj portal koji ja izuzetno poštujem, te bih voleo da se ona dopadne glavnom uredniku, jer logično, ne želim da bude i poslednja. Drugo, ne volim da pišem o svojoj struci jer su advokati jedna od ozloglašenih profesija.

A ako je autor advokat, debeo i uz to se bavi i politikom, to ti je vrlo loša startna pozicija da ti ljudi poveruju.

E sad, ima i povoljnih okolnosti.

U ovoj kolumni treba da objasnim da predsednik Srbije opet nije iskren. To malo olakšava moju početno veoma nezgodnu poziciju.

Dakle za ponedeljak koji je iza nas, bilo je najavljeno da će skupština doneti autentično tumačenje nekih članova zakona (znam tačno i kojih ali ne želim da vas smorim) a sve sa ciljem da se promeni sudska praksa i omogući poslovnim bankama da dobiju sporove u kojima su tužene od strane klijenata koje su prevarili.

Očigledno je i da je MMF vlastima u Srbiji (a vlast u Srbiji ima ime i prezime) naložio da se problem sa utuženjem banaka reši u interesu vlasnika krupnog kapitala. Logično, oni su ovde došli da nam prodaju novac po ogromnim kamatnim stopama koje ne postoje nigde u svetu. I sve im je to malo, kršili su zakon i neosnovano naplaćivali troškove obrade kredita i ko zna šta još.

U njihovu odbranu međutim staje portparol po potrebi – Marko Čadež.

Teško da bi znao da taj čovek postoji da u toku pandemije nije gurao prst sa zaštitnom rukavicom u usta. On je inače predsednik nečega što se zove Privredna komora Srbije.

Dakle, Marko Čadež reče da advokati vrše teror nad privredom, obrazlažući ovaj stav time da su advokati krivi za ogroman broj sporova sa bankama, te da i oni klijenti kojima banke duguju samo dve hiljade dinara, dobijaju sporove i banke plaćaju višestruko veći iznos tužiocima zbog sudskih troškova.

Očigledno je i da je MMF vlastima u Srbiji
(a vlast u Srbiji ima ime i prezime) naložio
da se problem sa utuženjem banaka
reši u interesu vlasnika krupnog kapitala

Ovde sam prinuđen da objasnim kako funkcioniše plaćanje troškova u parničnom postupku. Troškove plaća ona strana koja spor izgubi i to je logično, jer krivicom te strane je spor i nastao. U ovom slučaju banke gube sporove pa moraju i da plaćaju sudske troškove.

I onda se javi Marko, a za njim i predsednik da objašnjavaju kako su advokati krivi za sve i kako advokati obmanjuju građane u svom interesu. Neće biti. Advokati su samo zastupnici stranaka u parničnom postupku. Nisu advokati varali klijente, već su to činile banke. A po zakonima ove zemlje postoje organi koji su poslovne banke odavno trebali da spreče i zaustave u nezakonitom naplaćivanju određenih naknada od građana.

Taj organ je pre svega Narodna banka Srbije koja je po zakonu kontrolni organ poslovnih banaka i svakako im je nadređena. Da su Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije ( to mu nije u nadležnosti ali on za svoje nadležnosti odavno ne haje) ili Marko Čadež digli glas protiv ovakvog ponašanja poslovnih banaka, takvo ponašanje banaka bi prestalo a mi danas ne bi imali više desetina hiljada sudskih sporova. Interesantno je pitanje zašto to nisu učinili a mogli su?

Moje je ubeđenje da aktuelna vlast, posebno njeni čelni ljudi štite interese vlasnika krupnog kapitala, a posebno slušaju šta im kaže MMF.

I nemojte da vas zavara izjava predsednika o brizi za građane, kao i činjenica da je sprečio cirkus u nelegitimnoj skupštini. Ovog puta čak, sporedno je što je skupština nelegitimna, nije čak bitno ni kakvi su ti ljudi koji u njoj sede. Skupština kao zakonodavni organ ne sme da tumači zakone, već da ih samo donosi.

Skupština ili parlament čini zakonodavnu vlast, a tumačenje zakona je u nadležnosti sudova, dakle sudske grane vlasti. U slučaju da je skupština donela autentično tumačenje zakona bila bi ovo gruba povreda principa podele vlasti.

Ne mogu a da ne napomenem da bi tragikomično bilo da Kebara, Rističević, Atlagić i ekipa tumače odredbe zakona o obligacionim odnosima na kome su radili najveći pravni umovi koje je ova zemlja imala. Ovo se uči u prvom razredu srednje pravno-birotehničke škole, a brucošima na pravnom već je savršeno jasno šta znači princip podele vlasti. Naravno da predsednik to odlično zna.

Ali ubeđen sam, nije to razlog da predsednik zaustavi ovu lakrdiju. Razlog je taj što u ovom političkom momentu nikako nije zgodno gurnuti prst u oko ogromnom broju građana Srbije. Gnev je ispaljen na advokate jer su se moje kolege glasno suprotstavile, ali i objasnile građanima šta im sprema vlast. A advokati su odavno omraženi, optuženi za sve i svašta, najčešće nezasluženo. Jer advokati nisu državni organ, nemaju javna ovlašćenja, već su obične zanatlije koje pružaju pravnu pomoć građanima.

U ovom političkom momentu
nikako nije zgodno gurnuti prst u oko
ogromnom broju građana Srbije.
Gnev je ispaljen na advokate
jer su se moje kolege glasno suprotstavile,
ali i objasnile građanima šta im sprema vlast

Naravno, predsednik ne sme da kaže da su banke pljačkale građane. Kako ne sme da dira banke, a nije zgodno napasti toliki broj građana kad su izbori tako blizu, najlakše je bilo napasti advokate koji niti su ove sporove stvorili, niti su deo državnog aparata sa javnim ovlašćenjima, te tako nisu ni u mogućnosti da utiču na rešenje ovog velikog problema.

Za ovu situaciju pre svega krive su banke jer su one postupale nezakonito. Krivi su i državni organi, jer na to nisu reagovali, ni Jorgovanka, ni Marko Čadež, ni predsednik. A mogli su i morali su. Građani su prevareni a advokati optuženi.

I nije problem što je po ko zna koji put krivica nezasluženo pala na advokate, to je već postala praksa. Problem je u tome što se iza napada na advokate kriju loše namere koje vlast ima jer mora da štiti banke a ne građane, što joj je posao.

Zaustavljanjem cirkusa zvanog autentično tumačenje od strane skupštine nije ništa završeno. Ubeđen sam da tek počinje i u tome što počinje građani nikom neće biti briga.

Osim možda advokatima koji su takođe obični građani.