Kulminacija bolesne megalomanije

Foto: Mondo.rs | Stefan Stojanović

Foto: Mondo.rs | Stefan Stojanović

PIŠE: Peđa B. Đurović

FOTO: Mondo | Stefan Stojanović

Srbija se, bar prema zvaničnim podacima, suočava sa trećim talasom pandemije Korona virusa, i državni vrh svako pojavljivanje pred kamerama koristi da javnost duboko uznemiri pretećim najavama. Male će nam biti bolnice, mala će nam biti groblja, ovo je podmukli nevidljivi neprijatelj… Znate već svi retoriku.

I dok su beogradski bioskopi i pozorišta prazni, dok se puštaju probni baloni kako će biti zabranjeno obeležavanje krsnih slava, dok se deca prebacuju na online nastavu, a sve u cilju sprečavanja zaraze, u centru Beograda otvara se, kako prenose mediji pod kontrolom režima, najveći tržni centar u regionu. Virus, valjda, ne napada ljude koji dolaze u šoping, te je shopping mall bezbedna lokacija i sasvim logična opcija u trećem talasu pandemije. 

U zemlji u kojoj nema dana da se neko, usled nemaštine, ne ubije, u zemlji u kojoj se deca leče donacijama od SMS poruka, u kojoj roditelji rade po dva posla i opet ne mogu da ogreju rođenu decu, u zemlji koja je po svim ekonomskim parametrima jedna od najnerazvijenih u ovom delu Evrope, a i šire, otvara se tržni centar, u kom će se prodavati uvozna (čitaj: fensi i skupa) roba.

Otvaranju tržnog centra Galerija Beograd na Sava promenadi, prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Srbije Ana Brnabić. Vrhunac licemerja predstavljaju izjave predsednika ove nesrećne države, koji je na otvaranju tržnog centra rekao: “Sada počinje da se puni šoping mol. Očekujemo da će se najviše popuniti u martu i aprilu, kad budemo imali vakcinu. Videćete kada se reši pitanje Kovida koliko će ljudi dolaziti u toranj i šoping mol.“.

Ostaje pitanje kome je u ovom gradu, i u ovoj državi, osim izuzetno malom broju ljudi koji su uspeli da se obogate u ovim mutnim vremenima, potreban tržni centar na preko 300.000 kvadratnih metara? Tu je i pitanje radi li država išta da pomogne domaću privredu, ili se sve svodi na besomučnu gradnju (čitaj: i masne provizije koje uz to idu) i na izdavanje kvadrata stranim kompanijama.

Aleksandar Vučić i njegova sekta poznati su po Potemkinovim selima, ali ako je i od njih, ovo je ipak previše. Jasne su želje da se sve predstavi kao najbolje, najveće, najuspešnije, jer nije bolest sve što boli, ali je Galerija Beograd nešto što prevazilazi zdrav razum. Nemoguće je u jednom gradu otvarati narodne kuhinje, da stanovništvo ne bi umiralo po ulicama od gladi, i istovremeno otvarati ekskluzivne tržne centre. Neko je tu ozbiljno poremećen, onaj ko ih planira i otvara, ili oni koji će, i pored svega, ići u njih u kupovinu.

Bilo bi krajnje poželjno da neko, mada se ne zna ko, otme ozbiljno uznemirenom dečaku igračku iz ruku. Zaigrao se i preigrao, što ne sluti na dobro.