IZOPŠTENIK
PIŠE: Dule NEDELJKOVIĆ
Da sam Grobar svi bi me moji drugovi zajebavali. Da sam narkoman isto, da sam baletan, verovatno.
Gledam moju decu ovih dana. Ni naznaka da je vanredno stanje. Koristimo Bo i ja svaki trenutak da ih oteramo napolje, u park između zgrada. Voze trotinete, druže sa sa klincima, smeju se. Idu u virtuelnu školu koja im je verujem skurčila. Što se mene tiče neka i padnu godinu, neka ponavljaju, baš me briga. Nikada im više u životu neću pomenuti školu, neka idu ako hoće, ako neće dovoljno su pismeni. I odvešću ih na more, pa ako nas tamo sastavi neki virus, tamo ćemo i ostati. Snaći ću se. Prostitucija je uvek opcija, verujem da neko voli debele, matore i glavate. Verujem i da će to mesto biti rajska bašta bez ikakve komunikacije sa spoljnim svetom. Kao Ada Bojana devedesetih. Uđeš unutra, skineš gaće, spoljni svet ne postoji.
Beograd je u vreme ovog „drugog stanja“ idealan i po mojoj meri. Na ulicama po kraju optimalan broj ljudi i vozila. Vratio se osmeh i „dobar dan“ među nas. Opet su na ulicama primetni ljudi, nema starije ekipe da to vidi i žao mi je. Zaključali ih bezumnici u strahu za svoje guzice. Potrošili su njihove pare na novogodišnju rasvetu. Potrošili su nam starost, i zbog naše starosti, oni moraju da budu naša prošlost. Ali viđamo mi naše stare. Ispred vrata, preko balkona, na otiračima.
Ljudi moji ako ikada budem pipnuo lenju pitu, streljajte me. Valjda „bakama“ ličim na nekoga ko to voli. Ja njima kesu, oni meni lenju pitu. Okej, trampa ili razmena osmeha nije nikome zlo učinila. Večernje šetanje pasa mi vraća veru u ljude. Kučkari su najbolja ekipa na svetu. Čini mi se da onaj ko deli stanište i hranu sa životinjama ima sposobnost da bude OSOBA. Niko nikoga ne davi, svi su uljudni i nekako normalni.
Da bi vam bilo kristalno jasno – ja bih prvi
klekao pred Đilasa i zamolio da nam oprosti
i ponovo preuzme grad. Ali, neće, pitao sam ga.
Najsrećniji bih bio da mi predsednik države
bude ugledan i dostojanstven čovek poput
Voje Brajevića (od njega me nikako ne bi bilo sramota)
a premijer neka ostane Brnaba, adaptibilna je
Ja sam shvatio da ću ceo život biti izopštenik, pošto se ne uklapam ni u jedan postojeći šablon. Naprosto volim svoju zemlju i svoj grad, to se izgleda ne prašta. Ćutao sam decenijama kada ste mi „lomili bagrenje“ po ulicama na kojima sam odrastao. Mislio sam, proći će, asimiliraće se, i oni su ljudi. Međutim NE! Sve više besprizornika se naseljavalo u moj Beograd. Pretvorili su moj grad u kulise Zadruge. Zaposeli su sve. Normalan čovek se sklanjao pred hunima i tatarima koji su isprodavali dedovine i došli ovde da kupe stan. Blejaće po kafićima i separeima dok ne sjebu kintu i šta će onda? Da međusobno valjaju gudro, da otimaju, pljačkaju. Njih se stide najviše dobri ljudi koji su Beograd izabrali kao adresu stanovanja. Njihovi sugrađani, odrastali su po istim selima. Oni nemaju veze sa čoporom koji preslikava politički vrh države. Radikalska govna obučena u odela.
Šešeljoidi koji misle da je njihovo sve šta ugledaju, da imaju pravo prve bračne noći, da imaju pravo da MENI uređuju život. Ja volim da u mom gradu budu i Španac i Japanac, i Podgoričanin i Sarajlija, i Crnac i Meksikanac. I Pakistanac i Australijanac. Dobrodošli ste svi. Vi ste pravi Beograđani. Evo ja vam to kažem. Napravilo se mesta. Zapalili su najgori, misle da će ih rodne kozojebine zaštititi od bede koju poseduju? No Đani-no Party! Jebiga rođaci. Ovo je Beograd. To bre „našlo pa zašlo!“
E, pa zajebali ste se. Mnogo se naljutila ekipa koju niste smeli da ljutite. Ćutaćemo za sada. Ćutaćemo zato što smo solidarni sa ljudima koje ste zaključali na brutalan nehuman način. Mene ovo podseća na situaciju kada vas neko hrani i oblači da bi vas noću silovao. Nema tu ljubavi samo čista iskonska frustracija. A sa vama u paketu ide i vaša druga strana novčića. Ovi što su protiv a gori su, po nas, od vas. Ljudi koji bi da odlučuju i zavode red.
Da bi vam bilo kristalno jasno ja bih prvi klekao pred Đilasa i zamolio da nam oprosti i ponovo preuzme grad. Ali, neće, pitao sam ga. Najsrećniji bih bio da mi predsednik države bude ugledan i dostojanstven čovek poput Voje Brajevića (od njega me nikako ne bi bilo sramota) a premijer neka ostane Brnaba, adaptibilna je, kada bi joj skinuli džak sa ramena bila bi i te kako korisna. Za ostalo ćemo se dogovoriti. Nemam problem ni da Boško bude kralj Čačaka.
Ja sam još uvek Jugosloven, moja himna je još uvek Hej Sloveni, moja slava je Sveti Nikola, da li ima nešto nejasno? Živim u Srbiji, poštujem njenu himnu, zastavu i institucije. Sada, što po meni pogrešni ljudi sede na pogrešnim mestima. Jebiga, ko sam ja!?
Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude.
Pederi, STOP, cim…
O AUTORU
