ŽIVOT I PRIKLJUČENJA DVORSKOG REDITELJA ANTONIJEVIĆA
PIŠE: Aleksandar BEĆIĆ
Na samom početku jedno potpuno (ne)obično pitanje: Da li je srpskoj kinematografiji sada trebao film o Jasenovcu?
Da. Odavno nam je trebao film o Jasenovcu. I ne samo nama, nego i Hrvatskoj. Takvo pitanje se u suštini ne treba postavljati. Zato što je Jasenovac bio logor smrti za Srbe, Rome i Jevreje. I u njemu su na najsvirepiji način likvidirano strahovito mnogo ljudi. Izbegavam brojke, jer se istoričari (struka, dakle) do danas nisu složili oko broja žrtava.
Uistinu – zločini ustaša nad Srbima, Romima, Jevrejima, ali i Hrvatima, koji nisu želeli da prihvate fašizam NDH, premalo su puta obrađeni u filmovima. Interesantno – o njima je najteže i najupečatljivije filmove snimio Lordan Zafranović (Okupacija u 26 slika, Pad Italije).
ŠTA JE ONDA SPORNO U FILMU DARA IZ JASENOVCA?
Pre svega – čudan je plan distribucije ovog filma. Da, da, poremetio je sve planove Covid… Umesto u aprilu 2020. film je pomeren za april ove godine, ali… (e, sad počinjemo):
Premijera ostvarenja Gage Antonijevića bila je krajem novembra prošle godine – u Gračanici! I to nije sporno. Sporno je što je film prikazan samo na Kosovu, po bioskopima u Srbiji – ne. Zašto?
Onda je “svetska premijera filma” upriličena preko okeana. Kao kandidat srpske kinematografije za Oskara. I – gle čuda – film je dočekan na nož. Objavljena su dva teksta (plaćena, jasno): jedan u magazinu Variety (magazin za filmsku industriju), drugi u LA Times-u (najuticajniji dnevni list u tom delu SAD). A taj problem je mogao lako da se predupredi: samo je bilo potrebno sa nekom PR agencijom da se ugovori tekst u kom bi (baš oni) jevrejski istoričari objasnili šta je bio Jasenovac.
Ne: bilo je potrebno da sedam dana kukamo kako je film izbačen iz trke za Oskara iz političkih razloga. A bogu hvala, u Srbiji tabloida koji će to potvrditi – koliko god želite.
I onda iznenada – odluka da se (dva meseca pre početka bioskopske distribucije) film pusti u udarnom terminu, na Javnom servisu, na izvol’te… Naravno, najmanje pet piratskih snimaka bilo je dostupno već oko ponoći.
Koji je smisao dati novac za snimanje igranog filma a onda ga pre bioskopa prikazati na televiziji u trenutku kada prikazivači filmova (bioskopi) grcaju u dugovima i razmišljaju o zatvaranju? Zašto? Sa čega je trebalo skrenuti pažnju? Zbog čega je ponovo trebalo podgrejati prepucavanja na društvenim mrežama između Srba i Hrvata? Jovanjicu? Belivuka? Cenu spomenika? Nešto četvrto?
DVORSKI REDITELJ GAGA PRVOVENČANI
Ono što verovatno ne znate (ili ste već zaboravili): već pomenuti Lordan Zafranović, koji je zbog svog opredeljenja da snima filmove o zločinima ustaša nad življem morao da napusti Hrvatsku, tri godine je pokušavao da dobije pare od Filmskog centra Srbije za svoj novi projekat Djeca Kozare. I zamislite: taj film je trebalo da prati sudbinu dece žrtava iz Jasenovca. Pare je dobio tek prošle godine.
Slučajnost?
Hajde da kažemo da nam treba još jedan film o Jasenovcu. Verujem da će barem rediteljski i scenaristički ovaj film biti bolji, jer Zafranović, za razliku od Antonijevića, nije imao rediteljske promašaje.
Ako je brzo i efikasno hteo da mi ogadi sve što je do danas snimao, gospodin Predrag Gaga Antonijević je u tome u potpunosti uspeo. Trebalo je samo da svoj film Dara iz Jasenovca bespotrebno proglasi Vučićevim čedom.
I upravo je to uradio.
Svojom izjavom da je “Aleksandar Vučić hteo i smeo” da “pomogne” snimanje filma Dara iz Jasenovca, Antonijević je usitinu ništa manje uspešno sebe promovisao u dvorskog reditelja.
Bilo je to jasno tokom dana, kada je iznebuha, reditelj najavio kako će u seriji koja će uslediti nakon Dare iz Jasenovca – sudbini žrtava logora smrti priključiti i žrtve Oluje.
Volšebno je Gaga zaboravio da kaže kako mu je film ipak (barem jednim delom) finansirao i Filmski centar Srbije, a ne Aleksandar Veliki.
Nije Antonijević prvi koji je rešio da se tako otvoreno udvara (da ne upotrebim neku drugu reč) vlastima Srbije. Tačnije Jednom Čoveku. Bilo je toga i u prethodnim periodima. Zna to dobro Nemanja Kusturica. Zna to dobro Laza Ristovski. Zna to dobro i Miki Manojlović. I mnogi drugi koji su glasno i zdušno podržavali crvenu, pa žutu vlast, da bi se “prešaltali” na nove jasle. Pardon, na nove vlasnike jasli.
Antonijević je svojom izjavom stao u ešalon već postojećih dvorskih umetnika – među kojima neosporno, ima talentovanih i kvalitetnih reditelja, glumaca, slikara, pisaca, kompozitora… Dakle, bara u kojoj su se gurali već ozbiljni i (svetski) etablirani krokodili.
Nažalost, nekad davno je u filmskoj umetnosti postojala jedna genijalna žena. Zvala se Leni Rifenštal. Njena rediteljska rešenja se i danas primenjuju u filmskoj umetnosti, ali i u televizijskim, direktnim prenosima. Zamislite… Leni je radila sa Hitlerom, a Gebels je obožavao njen rad…
Da li nam je trebao film o Jasenovcu? Da. Žalosno je samo što na prste jedne ruke možemo da nabrojimo šta je dobro u celom filmu. Mala Biljana Čekić, Marko Janketić i Igor Đorđević. I… To je sve.
Nažalost.
O AUTORU
