ZAŠTO PONOVO KOLUMNISTA?
PIŠE: Aleksandar BEĆIĆ
Mnogi od vas primetili su da dugo (za mene i predugo) nisam napisao niti jedan jedini tekst na portalu koji me je, u suštini, održao živim i (mentalno) zdravim u ovo suludo vreme, ali mi je u isto vreme pojeo (fizičko) zdravlje i izbušio više rupa u džepu.
Bilo je onih koji su moju apstinenciju protumačili prodajom sopstvene duše. “Ma kupili su ga. Sad mora da ćuti”, čuo sam “iz proverenih izvora” najmanje tri puta. Tjah. Smešno.
Bilo je onih koji su moju apstinenciju protumačili kao mirenje sa činjeničnim stanjem. “Pisao ne pisao – isto mu je. Ništa se ne može promeniti, ionako su svi isti”. Tjah… Nešto malo manje smešno.
I jedni i drugi komentatori me uopšte ne poznaju. I ne shvataju da je ovaj sajt (ne, neću ga zvati portal, jer on za to u ovom trenutku nema kapaciteta) zasnovan na dva postulata: “Za one koji misle svojim glavom”, “zato što ovo nije vreme kada se ćuti”.
Dragi moji – potpuno drugi su razlozi u pitanju:
Bavio sam se pisanjem i uređivanjem napisanog.
Objavio sam svoj roman. Tabloid. Promovisao sam ga u nekoliko gradova (u mom rodnom Čačku, u mestu svog boravka – Mladenovcu, i u glavnom gradu mile mi zemlje, Beogradu). I bilo je baš dobro.
U ovom romanu uspeo sam, kako kažu komentatori, da na brz, surov, precizan način nemilosrdno prikažem kako izgleda srpska medijska scena već, nažalost, predugo, i šta se može uraditi u jednom srpskom tabloidu.
Najdraže mi je što su o komentaru pozitivno pisali Tamara Skrozza, Tamara Spaić, Dušan Mašić, Dule Nedeljković, Nebojša Vučinić, Marko Marjanović, Miroslav Pilj, kao i mnogi, mnogi drugi ljudi, koji su mogli precizno da procene koliko istine ima u mojim rečima.
Objavio sam (kao urednik) i roman Srpska krv Đorđa Vlajića. Intervju sa ovim interesantnim piscem pročitaćete na portalu Kultura 381 sledeće nedelje, a onda i sa njim krećem u avanturu zvanu promocije.
Uredio sam još dve knjige koje će se pojaviti u najskorije vreme pred vama: jednu fantastičnu zbirku pesama Ognjena Petrovića (Noć se spušta za oktavu niže) i roman američke analitičarke hercegovačkog porekla Adise Busuladžić Seks i rat. Uh, kako ćete komentarisati tu knjigu. A Miljenku Jergoviću se baš mnogo svidela. I napisao je recenziju za roman u kom će se svi prepoznati i svi pljuvati – i autorku, i urednika, a bogme i sve druge učesnike u romanu. To smo i hteli.
A vi? Da li ste bili vredni?
Koliko da vam najavim: Onog (nešto manje lenjog) Peđu Đurovića intenzivno nagovaram da napiše roman. Ili barem zbirku priča. Imao bi o čemu.
Porodici ovog sajta pridružuje se Bratislav Braca Marković i Aleksandra Ćurčić. I oni će doprineti svojim tekstovima kvalitetu onoga što nudimo.
Od ponedeljka ćemo biti i aktivniji na polju vesti: Nekad davno voleli ste da čitate pregled vesti iz naše kuhinje, pa ćemo pokušati da svakodnevno pratimo najvažnije stvari u Srbiji. A njih je sve više.
Ovo zaista nije vreme kada se ćuti.
Ne možemo da skrećemo pogled sa javašluka i bezobrazluka koji su metastazirali u sve pore društva, ali ne možemo ni da skrećemo pogled ni sa bezidejnosti onih koji bi da se bave opozicionim radom. I naročito: ne smemo da ćutimo i skrećemo pogled sa vaših izgubljenih života.
Tu smo za vas.
Kao nekad.
Kao uvek.
Čitajte Kolumnistu. I ako još niste, čitajte moj roman Tabloid.
O AUTORU
