TREĆI SVET NA PAUZI DO SEPTEMBRA

TREĆI SVET je strpljivo postao najbolja platforma za kvalitetan dijalog van političke svakodnevnice. Nisam ja to smislio, tako se etabliralo u čaršiji i dijaspori.

PIŠE: Dule NEDELJKOVIĆ

Kada sam u dogovoru sa ljudima iz Mascoma pokrenuo podcast, nisam tačno znao šta hoću. Sve to moje “ne znam šta hoću” Loka Nešović je uobličio u konkretno.

Ja sam odavno digao ruke od novinara, uniformisanih razgovora u Jutarnjim programima, prostakluka sa javnih frekvencija, zavukao sam se u svet pisanja romana. Tu sam sam svoj majstor, ne moram da komuniciram sa dosadnim ljudima. Posmatrao sam kako najgori postaju najbolji, kako dosadni postaju bitni, kako se davimo u džiberluku.

Podcasti su slobodna teritorija mada u moru novih ima toliko dosade da je to zaista nezabeleženo u istoriji. Podcast je RADIJSKI FORMAT a ne televizijska emisija koja se emituje na youtube kanalu. Podcasti se slušaju, ne gledaju se. Bitan je govor a ne lepota!

Postoji trend u književnosti koji se zove “oral history”, postoje ljudi koji su interesantniji od cele bulumente koja objavljuje knjige danas u Srbiji, čije priče su bolje od bilo kog narativa sa kojima se susrećemo.

Romanopisanje u Srbiji umire.

Narative diktira komercijala, lepa reč je prepuštena na nemilost publici kojoj je bliža Ceca nego Šekspir.

Kod nas su književni tron preuzeli uskoci koji znaju kako se ne vrednuje napisano nego ulizano. Daviće nas još godinama aktivizmom kroz napisano. Nemaštovitost hara. Neko će doživeti popularnost posle smrti kao EKV, neko će svoje romane ostaviti deci, nekome će na spomeniku pisati: “Ovde leži Poltron”. Jbg, to je neka druga priča.

Ja sam u prvoj sezoni podcasta “TREĆI SVET” koji broji osamnaest epizoda, razgovarao (ne intervjuisao) sa ljudima čije bi biografije bile prodate u milionskim tiražima u nekoj ozbiljnoj zemlji. Vučem tu paralelu sa književnošću namerno, da se razumemo.

Ovde imate sve epizode. Birajte.
Sve priče su arhivirane za budućnost. Hvala

To što su ti ljudi u razgovorima koje smo vodili ispričali, e’ to vam je drugari: filozofija, istorija, mudrost ovoga sveta, kontrakulturni obrazac, to je jebena literatura!

Bio sam okružen iskonskom genijalalnošću, bez uzdizanja tih razgovora na nivo da smo svi mi koji smo učestvovali važni stvaraoci. Ne mi smo samo obični ljudi koji smo nekako preživeli bombardovanje globalnog džiberluka koji ima jako uporište u Srpskoj trećekolonaškoj diviziji netalentovanih, dosadnih, akutnih ljudi, na titule i pare alave.

TREĆI SVET je strpljivo postao najbolja platforma za kvalitetan dijalog van političke svakodnevnice. Nisam ja to smislio, tako se etabliralo u čaršiji i dijaspori.

Do septembra sam na pauzi, da mozak odmorim od beznačaja, da sa sebe otresem šugu navučenu na nas koji po svom gradu i državi još uvek hodamo uspravno na dve noge. Hvala svima koji su učestvovali. Čujemo se od jeseni.

I za kraj ne smetnite sa uma mudrost: “Mrzim zle zato što su zli, mrzim dobre zato što su pičke”!