SAM protiv svih, jedan ZA SVE

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

PIŠE: Peđa B. Đurović

Ne mogu da se otmem utisku da je aktuelni predsednik Srbije rođen pod srećnom zvezdom; kako drugačije da protumačim činjenicu da je za rođendan na poklon dobio priliku da u zemlju uvede vanredno stanje i da se brže-bolje proglasi vrhovnim komandantom, koga svi moraju da slušaju? 

Iako je vidno uplašen celom situacijom, jer ne zna šta i kako treba da radi, i pored toga što se na samom početku frke sa korona virusom sprdao na tu temu, pričajući kako je čuo da alkohol ubija Covid 19, pa on to koristi da bi svaki dan popio po čašicu ili dve nekog pića, Vučić je pandemiju dočekao kao ozebao sunce, i u stilu vrhunskog golgetera primio je dolazeću loptu na grudi i iz voleja je spucao u same rašlje protivničkog gola. A protivnik mu je, kao i uvek, narod.

dr B. NestorovićAngažovao je na samom početku tobožnje stručnjake, koji su se kreveljili pred kamerama, pričajući bajke o tome kako je Covid 19 najsmešniji virus u istoriji čovečanstva, koji postoji samo na Fejsbuku, i kako je besmisleno plašiti ga se. Čak se pričalo o tome kako estrogeni štite žene, te su muškarci izloženiji napadima tog virusa, iako je praksa pokazala nešto sasvim drugačije. Od prvih šest umrlih od Korona virusa u Srbiji, čak su 4 žene. Badava su naknadna pravdanja epidemiologa amatera dr Branimira Nestorovića, kako je on pričao o virusu u šaljivom tonu da bi sprečio paniku među građanima i da bi relaksirao narod. Sklon sam da poverujem u to da je opasnost od Korona virusa umanjivana, i da je cela priča relativizovana, iako je državni vrh već bio upoznat sa efektima Covida 19 u svetu, da bi moglo da se sprovede prikupljanje potpisa za stranku na čijem se čelu nalazi predsednik svih građana Srbije.

Čim su predizborne aktivnosti u vidu sakupljanja potpisa sprovedene, priča je počela da se menja, i od burleske koju nam je ponudio vickasti doktor Nestorović, krenuli smo ka (melo)drami predsednika Vučića. Kako je koji dan odmicao, tako je javnost bila sve više zastrašivana mogućim posledicama koje ovaj virus može da ostavi, i počelo je sa melodramatičnim i patetičnim apelima najstarijim sugrađanima, u kojima ih predsednik države kao Boga moli da ostanu kod kuće, i da po svaku cenu poštuju (samo)izolaciju. Imao je strpljenja agresivni radikal samo nekoliko dana, a onda je sa molbi i apela prešao na pretnje: prvo drakonskim novčanim i zatvorskim kaznama. Onda je posegao za omiljenim oruđem svakog huligana i siledžije – vanrednim stanjem. I pored postojećeg i važećeg zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Vučić je, umesto vanredne situacije proglasio vanredno stanje, preuzimajući tako na sebe i na ministarstva sile ingerencije ministarstva zdravlja, koje je jedino nadležno da se bori sa epidemijama. Član 3. navedenog zakona, naime, kaže:

Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti jeste organizovana i sveukupna delatnost društva sa ciljem sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti, kao i njihovog odstranjivanja i iskorenjivanja.

Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti sprovodi se obavljanjem epidemiološkog nadzora i planiranjem, organizovanjem i primenom propisanih mera, kontrolom sprovođenja tih mera i obezbeđenjem materijalnih i drugih sredstava za njihovo sprovođenje.

Zaštita stanovništva od unosa zaraznih bolesti iz drugih zemalja obuhvata i primenu mera utvrđenih zakonima, potvrđenim međunarodnim zdravstvenim i sanitarnim konvencijama i međunarodnim ugovorima.

Sprovođenje mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti propisanih ovim zakonom i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje imaju prioritet u odnosu na sprovođenje ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite.

Nije postojao nijedan razlog, osim bolesne želje za apsolutnom vladavinom, da predsednik države 15. marta proglasi vanredno stanje u Srbiji. Sve mere o ograničenju kretanja i o izolaciji lica koja su zaražena virusom mogle su biti sprovedene u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, uz angažovanje Vlade Srbije i svih njenih ministarstava. Na ovaj način, aktuelni predsednik države postigao je nekoliko stvari:

  • preuzeo je na sebe sve moguće ingerencije, proglasivši se vrhovnim komandantom;
  • otvorio je mogućnost da se svako kritičko mišljenje, zbog vanrednog stanja, okarakteriše kao napad na državu i njen integritet;
  • sprečio je bilo kakvo okupljanje građana: bilo da su u pitanju građanski protesti ili mitinzi podrške partijama koje nisu u vlasti;
  • proširio je mehanizme kontrole medija i onoga što se u njima objavljuje;

Efekat sa kojim nije računao jeste udaranje moći u glavu. Iako ima cele timove koji ga savetuju i uče kako da se, u cilju podizanja rejtinga (a na to se, na kraju, svodi baš sve) obraća javnosti, moć mu je toliko udarila u glavu da je počeo da gubi kompas, i počeo je da ispoljava svoju pravu, agresivnu prirodu. U svojim svakodnevnim nastupima pred televizijskim kamerama, Aleksandar Vučić šalje jasne poruke: želim da me se plašite, i pojačavaću pritisak ako me ne budete slepo slušali. Epidemiju virusa Covid 19 koristi da stvori privid kako je hrabar i odlučan, i kako se sam bori protiv zla, za dobrobit svih nas. To je taj momenat kad melodrama prelazi u patetiku. Ostaje nam da se nadamo da je to početak nizbrdice, koja se završava u političkom ambisu.

Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu: da bude zdrav. Hrabar čovek ima, takođe, hiljadu želja, kukavica samo jednu: da makar jednom bude moćan i hrabar.