REAKCIJA: PISMO GORDANI ČOMIĆ

Reakcije i otvorena pisma ne odražavaju stav redakcije, već isključivo lični stav autora

Poštovana bivša saborkinjo i gospođo ministarko,

Godinama u kojima smo se borili za jednaka prava svih ljudi, slobodu govora i prava na različitosti, sve borbe kroz koje smo prošli, pobede i porazi koje smo iskusili kao ćlanovi Demokratske stranke daju mi ljudsko pravo da Ti se obratim.

Tvoje ćutanje se tumači kao slabost ideja, tvoja pasivnost kao kukavičluk svih nas, tvoje aboliranje zločina kao naša politika.

Da li su deo svakodnevice u kojoj živimo Ti i ja – govor mržnje, murali u slavu zločina, fizički napadi na neistomišljenike, gaženja prava? Prema njima se ne određujemo prema mestu u hijerarhiji, ne može se biti pasivan posmatrač.

Krajnje diskriminatorsko, neprimereno vređanje Marinike Tepić po nacionalnoj osnovi, zlohudo brojanje krvnih zrnaca je zakonom zabranjeno. Ako ne čuvaš tekovine zajedničkih borbi i javno ne osudiš verbalno i svako drugo nasilje, zašto se bar ne boriš kao ministarka za poštovanje Ustava i Zakona i sankcionisanje svih koji atmosferu linča podstiču?

Juče nije bio neradni dan. Takvo, skaradno, a medijski propraćeno i izboldovano fašističko divljanje i ima za cilj da zaćutimo.

Da li je tvoje ćutanje konačan pad, poraz, kapitulacija ili kalkulacija?

Tvojim nereagovanjem prešla si liniju od pasivnog posmatrača i postala aktivni učesnik stravičnog procesa sa nesagledivim posledicama.

Nismo bitni Ti i ja, bitni su naraštaji koji odrastaju sada i ovde, dok si ministarka, a Beograd odeven u nacionalističku ikonografiju, pun simbola monstruozne ideologije, što je vlast čiji si deo ta ishodišna tačka, ta pojilica nacionalizma.

Ta deca Ti nece oprostiti sto si čuvala svoja ledja dok su po ledjima tvojih nekadašnjih saboraca udarali ČEKIĆI.

Tvoj nekadašnji saborac Ivan Krstić,
član Glavnog odbora Demokrata Srbije