REAGOVANJE: MINISTRU NEDIMOVIĆU NEMA KO DA PIŠE
PIŠE: Dejan BULATOVIĆ
Ministar (poljoprivrede) Nedimović rešio je da se do kraja svog mandata očito – ne bavi svojim poslom. Doduše, toliko je upropastio srpsko selo i seljaka, da to možda i nije tako loša odluka.
Tužno je, međutim (da ne upotrebim neku drugu reč) što se ministar koji je zadužen za poljoprivredu najviše bavi praćenjem mojih objava na društvenim mrežama.
Naravno, ministar Nedimović ne posustaje sa najprimitivnijim pljuvanjem po “medijima” u Srbiji i koristi svaku priliku da kod poslušnika aktuelnog režima plasira priču kako ja nemam pojma o poljoprivredi.
Ministar Nedimović naprosto zaboravlja da – ako ništa drugo – svoju porodicu uspešno hranim i izdržavam zahvaljujući tome što se bavim poljoprivredom. Ali, ne na način kako bi on to hteo. Njegove savete ne slušam. Jer, da slušam, verovatno bih morao da rasprodam sve što imam.
Ministar Nedimović bi, umesto što troši novac poreskih obveznika ove zemlje tako što uništava selo, a onda u pauzi za ručak ide u “medije” i objašnjava da ja trošim vreme “naglabajući o tobožnjim aferama i stanju na selu”, o kojima (po ministru Nedimoviću) – nemam “blage predstave”, mogao da malo zasuče rukave i uradi nešto korisno, barem u ovih poslednjih par meseci svoje vladavine.
Bilo bi ljudski i – na kraju krajeva – domaćinski kada bi barem pokušao da se uhvati u koštac sa sve većim problemima koji iz temelja ruše našu poljoprivredu.
To koliko ja znam o selu i poznajem poljoprivredu u Srbiji – prepoznaju seljaci s kojima se svakodnevno viđam u ovoj našoj namučenoj zemlji. Seljaci koji me dočekuju raširenih ruku, svesni da dalje više ne može ovako.
Za razliku od mene, ministar Nedimović ne zna da Čurug nije u Sremu.
Ne zna da se metlice beru u kukuruzu, a ne u žitu.
Pravi se nevešt pa se tobože ne seća da je ne tako davno sa zadovoljstvom konzumirao sir koji pravim na svom domaćinstvu i pri tome ga naširoko hvalio. Dakle, čovek čija je jedina ispravna kvalifikacija – neznalica, vodi srpsku poljoprivredu ravno u propast.
Zahtevamo od ministra Nedimovića da hitno preuzme odgovornost za katastrofalno stanje u koje je svojim neznanjem i nestručnošću doveo poljoprivredu. Za prazne štale, opustela sela i očajne poljoprivrednike. Ako ne zna, da se raspita i da nauči da je resor kojim na žalost upravlja jedan od nosećih stubova razvoja naše zemlje. Nije sve u podizanju gazdinstava poput Jovanjice.
Nemam ja potrebe da, kako ministar Nedimović navodi, “lažem i izmišljam afere”. Afere su sami napravili. Razumem ja ministra Nedimovića. Mora se krivica svaljivati na drugoga. Ipak, imam poruku za njega, ali i za njegovog šefa, osobu koja u ovom trenutku obavlja dužnost predsednika Republike.
Na njegovu žalost, seljaci više ne veruju u laži koje svakodnevno izgovaraju. Baš kao što u Podrinju nisu poverovali u laž da će, ako se Rio Tinto povuče, narod tamo (ali i u drugim delovima Srbije gde su predviđeni rudnici) živeti još 20 – 30 godina.
Zna ovaj narod da ga je u najtežim vremenima selo othranilo i sačuvalo. Tako će biti i u budućnosti. Videće to naprednjaci i njihovi sateliti, kada 3. aprila padnu sa vlasti, šta i koliko znači selo u Srbiji.
Autor je potpredsednik Stranke slobode i pravde i predsednik Resornog odbora za poljoprivredu u SSP
O AUTORU
