RAZVOJNI PUT LAŽNOG CARA SRBSKOGA

PIŠE: Darko OBRADOVIĆ 

On je došao kao Drugi. Ali je ubrzo preuzeo presto i postao Prvi. Naravno, po starom dobrom običaju u Srba, stvaranju projekta je prethodila Izdaja.

Da, dobro ste pročitali: Projekta. Jer, SNS nikad nije bila partija; nikada ideološki obojena, ali ipak obojena raznim bojama. Već projekat. 

Projekat u kom je on išao korak po korak.

Najpre kao Ministar vojni i Prvi potpredsednik Vlade; potom kao predsednik Vlade.

Zatim je govorio kako mu ne pada na pamet da se kandiduje za predsednika Republike. “Pa nisam lud da se kandidujem za poziciju na kojoj imam manje ovlašćenja”, govorio je. Potom se u Parlamentu zaklinjao kako se nikada neće kandidovati za već pomenuto mesto predsednika.

Ali – šta je Parlament? Reč složenica. Izvedena iz dve reči italijanskog jezika: Parlare (pričati) i Mentire (lagati) . A On je doslovno shvatio te reči zaklinjući se da neće ugroziti poziciju svog druga Tomislava, tadašnjeg predsednika. Ali ga je “većina” ubedila.

Nema on većinu veću od samog sebe.

Od tada je na najsuroviji način kriminalizovao institucije države Srbije. Potom je školski, uz pomoć medija (pardon, “medija”) od sebe napravio mecenu na krilima laži, spinova, ucenjivanja, ubeđujući one koji nemaju mogućnosti da racionalno rasuđuju – kako je On spasilac.

Vešto ih je ubedio da je 13 milijardi evra duga (prethodne vlasti) veće, mnogo, mnogo veće od sadašnjih 30 milijardi; Ubedio ih je da je normalno da kilometar autoputa bude šest puta skuplji i da je najvažnije da put postoji; Ubedio ih je da je za sve loše (istinu) kriv neko drugi. Naravno Đilas. Njega je proganjao i razvlačio po “medijima” kao koru za pitu; bez dokaza; sa lažnim odštampanim papirima.

On je nelegalno pretvorio u legalno. On je u lošima našao “prijatelje”. On je u poslušnima našao saradnike. Naravno, zarad političkih poena žrtvovao je neke saradnike. Slomio za trenutak duh običnog čoveka; Razmontirao je sistem.

U jednom trenutku, ostao je još samo običan čovek, sa pitkom vodom, bistrim umom, sa šumom, rekom, njivom. Ali njemu – nije dugo trebalo da vidi šansu i to da odnese u nepovrat.

Malopre pomenuti običan čovek sa bistrim umom živi u tom nepovratu i bori se. Ne kako mu je dozvoljeno, nego onako kako mora.

Da bi bio dobar političar, moraš (ponavljam – moraš) da budeš nekada i pragmatičan. Moraš nekada da poslušaš i glas drugih. Ne onih oko sebe, već onih koje ne vidiš.

Napolju je vedro, a sebe On ubeđuje da je tmurno. A vidi tmurno – jer prozore nije oprao. I sve mu je sivo, osim Njega samog.

Imao bih još mnogo toga. Ali ću to reći – 3.aprila 2022.