PURIŠIN POSLEDNJI TANGO
Otišao je najveći Čačanin među Beograđanima i najveći Beograđanin među Čačanima. Jedan od najvećih umetnika koje sam ikad upoznao. Umro je čika Puriša. Đorđević, za neupućene. Legendarni filmski reditelj. Partizan. Šeret. Čovek sa osmehom.
Umro je čovek koji je ozbiljno uticao na istoriju moje porodice.
Kad je bio mali, pikao je sa još par klinaca iz komšiluka krpenjaču u dvorištu mog dede, predratnog trgovca Miluna Bećića.
Da li zato, ili zbog osećaja pravde, 1945. je istog tog mog dedu spasio od streljanja kraj Zapadne Morave, na mestu gde je danas stadion fudbalskog kluba Borac. Kako su dedu ipak morali da kazne, jer, privatni predratni trgovac je ipak bilo nešto strašno, oduzeli su mu građanska prava na osam godina. Toliki mu je bio greh.
A Puriša je posle toga odigrao nekoliko utakmica u dresu Borca, pa otišao u Politiku da bude novinar, a zatim u Filmske novosti, gde je stasao u reditelja.
U ono ludo nedoba raspada Jugoslavije, građanskih ratova i mega-inflacije uradio sam dugačak intervju sa Purišom u njegovom beogradskom stanu, za čačansku televiziju Galaksija, koja i danas postoji. Sve vreme se smeškao i vrteo glavom.
“Sve si pokupio od matorog Beće. Ništa od oca. Osim glasa. Šteta”, rekao mi je sa prizvukom očinske brige što nisam stasit kao moj otac Zoran (glumac, usput budi rečeno) već nizak i debeo, kao već opisani predratni trgovac.
“Šta ću čika Puriša”, odgovorio sam. “Neko osvaja na lepotu, a neko na pamet!”
Nasmejao se široko i pružio ruku.
Pratio sam njegove filmove, išao na promocije njegovih romana iz prikrajka, a onda, dva dana nakon što sam se vratio iz Sarajeva sa sahrane mog oca, pozvao me i izrazio saučešće.
“Žao mi je što ga nisam ispratio. Mnogo sam ga voleo”, rekao je i prekinuo vezu.
Čovek koji je iza sebe ostavio 50 kratkih i 30 dugometražnih filmova, deset romana i beskrajno mnogo životnih priča, otišao je zauvek sa ovo sveta u 98. godini.
Znam, za ovo vreme to je ozbiljna starost. Ali, mogao sam da se kladim da će doživeti stotu uz veliki umetnički hepening.
Izgleda da mu se moja rediteljska ideja nije svidela. Zbogom, čika Puriša.
O AUTORU
