PETOOKTOBARSKA ANA
PIŠE: Peđa B. Đurović
FOTO: Zoran Žestić
Baš kao što je sa pokretanjem lista “Pravda” Vučić čekao 5. mart, svoj rođendan, i pri tom 6 meseci plaćao kompletnu redakciju da ne radi ništa, samo da bi zadovoljio simboliku, tako je i nakon poslednjih izbora čekao 106 dana da saopšti ime novog/starog mandatara za sastav nelegitimne izdajničke Vlade Srbije.
Ozbiljno poremećen lik, ozbiljno sklon simbolici i ostalim oblicima sujeverja. I to nam iz dana u dan dokazuje. A mi sve okrećemo glavu, ne želeći da prihvatimo činjenicu da već punih osam godina dozvoljavamo da sve poluge vlasti u ovoj našoj nesrećnoj i vrlo usranoj zemlji drži psihopata. Nije da je sve do njih, i do nas je. Kakvi smo, takva nam je i vlast.
Beograd je na potonjim izborima izabrao bojkot, dok je ostatak Srbije odlučio da izađe na izbore, i tako da legitimitet fašističkom režimu, koji je glasače na biračka mesta uterivao bejzbol palicama, pretnjama gubitkom posla, više ili manje suptilnim ucenama, kratkim ili dugim devetkama. Nije bilo dovoljno Aleksandru Vučiću to što je osvojio rekordnu pobedu na izborima, i što je i formalno sahranio sve institucije, stvarajući parlament bez opozicije i vladu sačinjenu od ucenjenih štakora sa falsifikovanim diplomama, morao je da okleva u potpunom bezakonju punih 106 dana, i da tek onda, na godišnjicu bleska demokratije na ovim prostorima, saopšti javnosti ko je mandatar za sastav Vlade.
Tako je zbunjeni Čale, koja je javnosti postala poznata kad je podigla frku oko reketa koji joj država, kroz Vučićevog kuma Nikolu Petrovića, udara u poslu sa vetroparkovima, došla u priliku da već drugi put za redom diriguje orkestrom u Nemanjinoj 11. Čale, koji je protivno svim zakonima ove nazovi države, zloupotrebila funkciju na kojoj se nalazi, i proglasila se roditeljem deteta u čijem rađanju je učestvovala baš koliko i rahmetli gospoda Ekrem Jevrić, ima mandat da još 4 godine sahranjuje ovu državu i radi na brisanju Srbije sa karte sveta.
Javna je tajna da premijer Brnabić, u saradnji sa Engleskom i inim predstavnicima globalista, ima u planu otkup svih domaćinstava i 50 hektara zemljišta oko Vinče, nakon čega bi se iskopala sva nacionalna blaga i tako doprinelo brisanju istorije jednog naroda, a blagoslov za to dobila je upravo od najvećeg sina naših naroda i narodnosti, psihopate koji je kao dete, u cilju čeličenja, jeo paštete sa isteklim rokom trajanja.
Blagoslov za te nečasne, protivustavne i protivzakonite namere, gospođica Brnabić dobila je na datum koji bi moderna Srbija trebalo da obeležava kao praznik demokratije. Bez obzira na činjenicu što se tog dana nije desilo ništa dobro za Srbiju. Bar smo imali iluziju, počeli smo da se nadamo. 20 godina kasnije, tadašnji ministar informisanja, a današnji predsednik Srbije, izvadio je svoje (vrlo verovatno) nefunkcionalno spolovilo, i ispišao se po svim našim željama, nadama, iluzijama, snovima… I iskenjao se tom prilikom po našim glavama. Da proste vaše fine uši. Nisam umeo lepše. Ako već praštate njima što nas satiru, prostićete i meni nešto ružniji rečnik.
Srećan 5. oktobar svima koji slave.
O AUTORU
