KO JE VLASNIK MURAL CIRKUSA?
Da, za misleću Srbiju Šešelj će i dalje biti politički klovn. Ali, problem je što je često klovn vlasnik cirkusa.
PIŠE: Adam PAKAI
Kako se bliže izbori, u Srbiji se intezivira ideološki sukob koji je povezan sa muralima Ratka Mladića, o čemu su, je li, svi (pa i mi) pisali.
Ovi murali nisu se sada pojavili. Još u vreme njegovog skrivanja pojavljivale su se njegove slike predstavljene grafitima na zidovima. Nikad nisu izazivale posebnu senzaciju: ko ih je prezirao radio je to u tišini ko im se divio, radio je to u tišini.
Oštrije sukobavljavanje po pitanju ove ulične „umetnosti“ unela je tek policija, institucija države, sistema koji je pod kontrolom Aleksandra Vučića, postavljanjem policijske straže na Vračaru, na uglu ulica Alekse Nenadovića i Njegoševe.
ZAŠTO BAŠ VRAČAR?
Ovo je opština u kojoj je Demokratska stranka dobijala izbore još od uvođenja višestranačja. Prvi put su ih izgubili kada su imali apsolutnu vlast, tek posle petooktobarskih promena! Zato je mesto postavljanja straže ispred zida zapravo provokacija na koju su opet naseli svi!
Burna rekacija na još jednu simboličnu manifestaciju „kristalne noći“ u vladavini Aleksandra Vučića bila je očekivana šema ponašanja.
Da su taj mural čuvali u Rakovici niko za njega ne bi ni saznao.
Nakon toga pokreće se šira akcija crtanja murala Ratku Mladiću, koja prvo zahvata celu državu i produbljuje društvenu podelu. Tek sa ovom „širom akcijom“ postaje jasno ko stoji iza ovih murala. Vojislav Šešelj.
Iscurela je SMS poruka lokalnog odbora Srpske radikalne stranke iz Kule u kojoj se zakazuje crtanje murala. Demistifikacij kampanje lidera Radikala (i SNSa) kreće na tom mestu.
Logistička podrška SRSa u crtanju murala se sastoji od laptop računara, video projektora i samostalnog napajanja i sprejeva. Na to se nadovezuje pivo iz dragstora u blizini i nekoliko pakli cigareta. Murale ne crtaju aktivisti SNSa jer njima nije blisko bilo šta što bi u rukama zaličilo na olovku, četkicu i sl.
Kontraobaveštajac je stanje duha, ne zanimanje. Inflitrirati se u crtače murala nije bilo tako teško kao što bi neko pomislio.
KO SU TI LJUDI?
Deca, ona najgluplja, najgori učenici, ćale portir, keva isto portir ili nešto slično, nebitno na neki drugi način. Stariji razredi osnovne škole i mlađi srednje.
Nemaju devojke, vise po školskim dvorištima i parkovima.
Iako su u XXI veku – kao da su došli iz devedesetih: lažnjak markirana trenerka, fejk patike, Baja mali knindža mu trešti iz polovnjaka koji vozi. Zapuštene i kvarne zube zubar nikad nije video.
Ni ne znaju oni da crtaju: oni samo popunjavaju bojom polja koja se projektuju iz kompjutera.
To je slikovnica za obdanište koja je politička provokacija profesorima fakulteta.
To su navijačke grupe lokalnih fudbalskih klubova koje se sa odrastanjem priključuju „starijima“ i polarišu na Zvezdu i Partizan.
Neko od njih će pasti kao diler već za par meseci. Neko od njih će za koju godinu nestati nakon “prangijanja”. A neko će postati novi Aleksandar Vučić. To je plan. I on za sad funkcioniše.
Vojislav Šešelj je još jednom pobedio svu pamet Srbije mobilišući njen potpuni besmisao!
SNS NIKADA NIJE IMAO IDEOLOGIJU
Njihovo političko poreklo dolazi iz stranke Vojislava Šešelja koji je Ratka Mladića uspešno preprodavao već decenijama.
Dok SNS pljačka evropske Fondove, donacije Amerike i doniraju Klintonovu kampanju, oni ne mogu da crtaju grafite.
Oni mogu da postave straže i čuvaju grad od “vandala” koji bi taj mural gađali jajima ili da postave kordon policije koji će iste te građane čuvati od vandala koji su nacrtali mural.
Mesec dana pred izbore kada fokus teme „za“ i „protiv“ murala dostigne vrhunac, Šešelj će da visi po televizijama braneći tu “decu koja čuvaju uspemenu na heroja”.
Da, za misleću Srbiju Šešelj će i dalje biti politički klovn. Ali, problem je što je često klovn vlasnik cirkusa.
Mladić sedi u „kazamatu Haškog Tribunala“ dok se Šešelj rešio osećaja skučenosti ćelije u kući koja ima oko 1500m2 sa bazenom od 124m2.
Taj bazen je legalizovan 2009 godine u vreme Šešljeve patnje u „kazamatu“, u vreme vladavine Demokratske stranke Zemunom koja je u legalne tokove prevela beton i vodu po zahtevu Šešeljeve majke Danice u predmetu 351- 14-92-06 na katastarskoj parceli 3277/2.
Kuća Vojislava Šešelja je, inače, počela da se zida u junu 1992. To je vreme kada je u dolini Neretve, nestao 431 civil, Srbin, a počeo egzodus u kom je raseljeno 30.000 Srba.
Vojislav Šešelj uspeo je da nas sve, kao budale, vrti oko malog prsta.
Slikovnica sukoba oko murala sa likom Ratka Mladića suštinski predstavlja moć Vojislava Šešelja da kontroliše procese u politici.
Skupe izraelske agencije sa sedištem u Londonu, Cambridge Analytics i svi ostali su dobavljači medijsko propagandnih usluga koje se plaćaju parama.
Šešelj je taj koji je sposoban da ih zaradi u politici; možda i jedini u “uniji skupova” SNSa i SRSa.
OPOZICIONO “MUDRO” ĆUTANJE
Dok opozicija traži odgovor na pitanje „ Dal smo svi Đilas“ ili „ Dal je Đilas svi mi“, dok građanska Srbija traži od opozicije da se izjasni da li je za taj mural ili je njegov protivnik, opozicija ćuti kako ne bi izgubila ni jedan jedini glas jer im je zaista svaki važan.
Oni svi lično poznaju ljude koji za njih glasaju i ne bi nekog da uvrede.
Vojislav Šešelj još jednom potura heroja koji je duže bio u begu nego u ratu da dezavuiše, zbuni i podeli one koji kad su imali prilke nisu mu srušili kuću i bazen nego su ga legalozovali!
Opozicija je zarobljena u sopstvenoj nemoći da kreira proces a ne da se u njemu snalazi.
Uračunljivo glasačko telo opet neće imati za koga da glasa, jer je ono što nije projekat Vojislava Šešelja refleksija njegovog projekta – opozicija.
Ostalo je jedino da sačekamo da Vojislav Šešelj umre, kao što je on preventivno sačekao smrt Zorana Đinđića na najbezbednijem mestu na kom je taj trenutak mogao da ga zatekne!
O AUTORU
