KLANJE PO KUĆAMA
PIŠE: Jelena ĆIROVIĆ
“Poslanička grupa Veljko Belivuk – Pravimo ćevape od ljudi”, ili “Poslanička grupa Veljko Belivuk – Koljemo po kućama”.
To su predlozi koji su delu opozicije, na sednici Skupštine Republike Srbije, predloženi kao naziv poslaničkog kluba, od strane Milenka Jovanova, poslanika, potpredsednika Glavnog odbora SNS, u sred skupštinske rasprave o Zakonu o ministarstvima u Republici Srbiji.
STRES IBARSKE MAGISTRALE
Za izraz “Koljemo po kućama”, znam još od vremena kada sam kao student putovala autobusom Beograd-Čačak i obratno, pa kad “majstor” vozač, tokom celog puta od tri sata, ubija sa lokalnim radio stanicama, na kojima se među najgorim narodnjacima, emituju različite želje i pozdravi i različiti oglasi, između ostalog i “koljemo po kućama”, uvek baš negde u ovo kasno jesenje vreme, u vreme svinjokolja.
Trebalo je to stalno preživljavati.
Mi studenti smo, u to doba, pravili dobru zajebanciju na račun oglasa “klanja po kućama”. U svakom slučaju, zajebancija na tu temu, odvijala se još dok je današnji poslanik Jovanov, bio u pelenama, što bi rekli.
Izraz “Pravimo ćevape od ljudi” , sam prvi put čula pre godinu, dve, kada nas je naš predsednik obavestio da neki tamo ljudi ili neljudi, naručuju ćevape od ljudskog mesa.
E sad, kad neko kaže da Aleksandar Vučić ne može da utiče na moj život, ja mu odmah kažem da je žestoko pogrešio, jer je na moj život žestoko uticao.
Ne samo zbog posla kojim se bavim, ne zbog prava za koje sam se obrazovala, koje je lično on doveo do besmisla, već zbog ćevapa. Izvinjavam se svim Bosancima i ostalima kojima su ćevapi dragi, ali ja ih od te objave predsednika, nisam okusila. Dakle, što se mene tiče, predsednik je uveliko uticao na moj život, lišio me je trenutaka gurmanskog zadovoljstva, a to nije beznačajno. Možda bih po tom osnovu, od predsednika nam, mogla da tražim i naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni bol i strah. Vredi razmisliti.
Od zajebancije od pre tridesetak godina otprilike i uskraćenog mi zadovoljstva zbog ćevapa, uglavio se negde mladi poslanik Milenko Jovanov, neoriginalno, zakasnelo, nabusito, sa staromodnom frizurom u savremenom Parlamentu, očigledno svršeni student tzv. SNS Akademije.
Da je žensko, još bi pored jezika napumpao bar i usta, pa nikakve dileme ne bi bilo, da je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, mala maca za SNS Akademiju (ovo veliko A je očigledno moj lični odraz zaostalosti, ili ti prevaziđenosti u obrazovanju).
SVAŠTA JE PRAVNI FAKULTET SEBI DOPUSTIO
Od Vučića, kao najboljeg studenta Pravnog fakulteta, kako ga je Sima Avramović, nekadašnji čestiti profesor, dekan, danas ambasador, nazvao, do poslanika Avramova.
Svakakva gamad je završila taj fakultet.
Ima trenutaka kada mi dođe da pocepam diplomu Pravnog fakulteta. Posebno kada vidim da se moja diploma isto vrednuje kao i diploma na primer Milenka Jovanova: tada mi dođe da je jednostavno pojedem. Jer, nas na tom fakultetu nisu učili ulizištvu i podaništvu.
Ne mogu baš da kažem ni da su nas učili da slobodno mislimo, bilo je i ovakvih i onakvih profesora, ali su nam i oni najgori bar ostavljali rupice slobodnog vazduha u povezu preko očiju i preko usta. Jer su i ti najgori bili učenici Lukića i Bartoša. Volela bih da znam čiji je učenik Milenko Jovanov.
I u moje vreme se Pravni fakultet zvao Žuta kuća spasa, misleći da su ga upisivali i oni koji nisu prošli na Elektrotehnici. Oni pametniji od nas. Bilo je tako pre nas, pa je i našu generaciju pokrivao taj plašt. Ali ovakve kao što je Jovanov, ni Pravni iz onog doba ne može da spase. Za takve spasa nema: ni žutog, ni bilo kog drugog.
Nekadašnji profesori Pravnog su se iz petnih žila trudili da od studenata naprave misleće ljude kada to nije bilo ni malo lako, a obrazovali su, već u drugoj generaciji, stoku, a već u trećoj one koja bi te profesore da može, danas u zatvor strpali.
Žao mi je svih nas građana ove države. Žao mi je svih nas, nekadašnjih studenata Pravnog fakulteta, što dopuštamo da nam Milenko Jovanov i njemu slični, drži govore u Skupštini, što nas takvi likovi, hteli mi to ili ne, predstavljaju.
OSNOVNA VEŠTINA “AKADEMIJE”
“Koljemo po kućama” je davno prestao da bude oglas sa lokalnih radio stanica duž Ibarske magistrale, s kojim smo se sprdali. Izraz “koljemo po kućama” je prestao da bude zajebancija tokom ratova ’90 ih. Prestao je uopšte da se pominje, dok ga u život, pre godinu, dve nije vratila najbrojnija stranka Evrope, kojoj pripada Milenko Jovanov. Ona ista stranka koja je stvorila današnje koljače po kućama, i još ih osavremenila sa mašinama za mlevenje mesa.
Zna Milenko Jovanov šta radi, kada takav naziv, za naziv poslaničkog kluba, predlaže nekima drugima.
Zamena teza je jedna od osnovnih veština koja se uči u SNS Akademiji, pored pričanja u glas sa sagovornikom i beskrajnog, beskrajnog bezobrazluka, nekulture i nevaspitanja.
Pitam se ponekad, kako je moguće da ovaj narod toliko dugo trpi, da mu govore da je crno belo? Ili smo kao narod potpuno poludeli, ili ključa do pucanja kada nikakva frizurica, a ni pelene, neće pomoći.
O AUTORU
