GDE SI? – Najbesmislenije pitanje u SRBIJI!

Realno, posle 14-te nedelje treće godine od početka policijskog časa i kad prođe 56 nedelja kritičnog trenutka pandemije i ostane još 23 nedelja od 43. nedelje do završetka 14. meseca početka rasta krivulje… taman kada budem, svečano, ispraćao sina u vojsku, doći će i kraj „Cirkusa Korona“.

PIŠE: Vladimir ĐORĐEVIĆ 

Prema “definiciji”  za izraz “Gde si?” do koje možete doći čeprkajući po internetu, pronaći ćete da je to: “Često pitanje postavljeno, najčešće preko telefona ili prilikom direktnog susreta dve ili više osoba”.

Kako SANU, kao “majka stuba srpstva“ ne izdaje tako često rečnik srpkih reči i izraza, već radi metodično, slovo po slovo (i samo oni znaju do kog su slova došli), ostaje nam da sačekamo da tačnu, naučnu definiciju toga pojma u NIN-u dâ doživotni lektor Ivan Klajn. E, to ćemo poštovati kao Sveto pismo.

Dok se Klajn ne seti ovog pojma, možemo slobodno da se, sa suzama u očima, oprostimo sa postavljanjem ovog, od sada, maloumnog pitanja. (Neće odmah nestati, već vremenom.)

Zbog čega?

Poslednjih mesec dana smo u kućnom zatvoru, koji se u 21. veku od milošte naziva “(samo)izolacija“ ili “kućni karantin“. I sve to, kako kaže On, “za naše dobro“! (Pre će biti za Njegovo dobro, ali nema veze.)

Dobra strana svega ovoga je za nas, lenčuge, što ne moramo da koristimo više reči, već samo nekoliko slova.

S obzirom na to da nam telefonski razgovori gotovo uvek počinju sa pitanjem: “Gde si?“, odgovor (ima nekoliko opcija) je vrlo kratak:

Prvi je da mu (ili njoj) spustite slušalicu (to, tada, nije nevaspitanje već odbrana od manje inteligentnih).

Tu je i “A šta misliš“. Kao i ćutanje. Sve do (takođe opravdanog) “Marš u p…u lepu materinu!“ Ne znam za vas, ali meni se to čini ljudskije i nekako manje ponizno od sumorne istine “evo me u kućnom zatvoru, za koji on kaže – da je za moje dobro.“

Takav početak telefonske konverzacije moraćete da ponovite nebrojeno mnogo puta, ako želite da vam više ne postavljaju ovo pitanje. Naše navike su čudo i od njih se teško ili nikako ne oslobađamo!

Kako se u Srbiji, već duže vreme živi od nostalgije ili uz žal za prošlošću (zbog koje, takođe, živimo ovako kako živimo), podsetimo se svih lepota, koje nam je to pitanje i uzrečica priređivalo.

Kada ih neko pozove, gde god da se nalazili, na pitanje „Gde si“, Beograđani su odgovarali sa “J..i se Lesi.“ Oni sa većim vokabularom bi odgovor “začinili“ sa “u kesi“ ili “u smesi“.

Bilo je i duhovitih: “Evo me, prođoh treći krug na audiciji za ulogu u nemačkom porniću, pa čekam poslednji test. Drži mi palčeve.“ Oni koji vole crni humor mogli su (oprezno, doduše) da odgovore i sa: “Stojim na ivici simsa i taman da skočim, kad’ me ti pozva. Kaži šta ti treba pa da ljubim trotoar (ili kolovoz u zavisnosti gde nameravate da padnete)?”.

Ovo poslednje ćete reći majci ali ne i supruzi, iz prostog razloga što će se majka uzbuditi, a supruga ili devojka će vam, kratko, poručiti: “Ma zaboravi šta sam htela, skoči odmah da čujem pljas!“

Koronarijum se zavrteo i više nema stajanja; nema nazad.
Posle Korone, biće neki novi virus, nova vrsta terorizma,
UV zračenje opasno po život, nadrogirani klokani koji
seju smrt po celoj planeti

Znam šta ćete reći (ili ste već rekli, tokom dosadašnjeg čitanja mojega pisanija) “Kad prođe policijski čas tj pandemija, opet ćemo moći postavljamo to pitanje.“ Realno, posle 14-te nedelje treće godine od početka policijskog časa i kad prođe 56 nedelja kritičnog trenutka pandemije i ostane još 23 nedelja od 43. nedelje do završetka 14. meseca početka rasta krivulje… taman kada budem, svečano, ispraćao sina u vojsku, doći će i kraj „Cirkusa Korona“. Privremenog kraja.

Nije valjda da verujete kako će posle toga sve biti kao nekada, kako ćemo goli ili u toplesu trčati po poljima maslačaka, družiti se sa kim hoćemo, deca nam pohađati školu u zgradi škole, a ne na drugom ili trećem kanalu, kako će doktori, napokon, imati prave plate, a ne džeparac…

Ako stvarno u to verujete, možete, slobodno da počnete da ispuštate poznati zvuk: beeee, bee, beeeeee….!

Koronarijum se zavrteo i više nema stajanja; nema nazad. Posle Korone, biće neki novi virus, nova vrsta terorizma, UV zračenje opasno po život, nadrogirani klokani koji seju smrt po celoj planeti… Široka je lepeza “razloga“ da nas, opet, uz naše odobrenje strpaju u kućni zatvor.

Za naše dobro, naravno.

Ako mi ne verujete, kada budete hteli da izađete iz zgrade, čekaće vas, spreman kao zapeta puška onaj, isti, Lesi. Sa kesom ili sa smesom.

FOTO: Gerd Altmann/Pixabay