DANGA
PIŠE: Aleksandra Ćurčić
Širom otvorena vrata prostorija SNS a. Ljudi se u grupicama okupljaju ispred. Starci i starice, ljudi sa bebama u kolicima, mladi, tek stasali da glasaju.
Svi izgledaju kao rodbina.
Prazna lica nedirnuta razmišljanjem sa pakosnim sjajem u očima. Idu u najvećem redu uz stepenice da im udare žig na čelo i da odaberu svog jahača za naredne četiri godine. One najsrećnije će jahati gradonačelnik ili poverenik, one manje srećne neki lokalni partijski šefić.
Nas troje stojimo skamenjeni i gledamo. Osećaj mučnine i zadah truleži koji se širi šetalištem.
Zbogom Srbijo, ma gde bila, ime ti je Danga. I u vreme Radoja Domanovića i sada.
O AUTORU
