DANGA

PIŠE: Aleksandra Ćurčić

Širom otvorena vrata prostorija SNS a. Ljudi se u grupicama okupljaju ispred. Starci i starice, ljudi sa bebama u kolicima, mladi, tek stasali da glasaju.

Svi izgledaju kao rodbina.

Prazna lica nedirnuta razmišljanjem sa pakosnim sjajem u očima. Idu u najvećem redu uz stepenice da im udare žig na čelo i da odaberu svog jahača za naredne četiri godine. One najsrećnije će jahati gradonačelnik ili poverenik, one manje srećne neki lokalni partijski šefić.

Nas troje stojimo skamenjeni i gledamo. Osećaj mučnine i zadah truleži koji se širi šetalištem.

Zbogom Srbijo, ma gde bila, ime ti je Danga. I u vreme Radoja Domanovića i sada.