Virus Covid 19 Vs. Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić i Darija Kisić Tepavčević

Aleksandar Vučić i Darija Kisić Tepavčević

PIŠE: Peđa B. Đurović

Predsedniku Srpske napredne stranke, i aktuelnom predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, može se pripisati sijaset osobina. Za njega se mirne duše može reći da je autokrata, diktator, nesigurni i vidno psihički uznemireni huligan sa stadiona, može mu se čak reći da je izdajnik, manipulator, može se mirne duše reći da je osoba bez skrupula, sklona da do cilja stigne gazeći preko leševa.

Nikako mu se, međutim, ne može reći da je glup. On je sve, samo glup nije. Ima ljudi koji su spremni da tvrde da je izrazito pametan, dok ja ne mislim da je baš tako. Mislim da je samo do savršenstva lukav, i da vrlo vešto manipuliše teško proverivim informacijama. Mislim da je i to njegovo obrazovanje, kojim se toliko hvali, prilično sumnjivo. Nije to, međutim, tema ove kolumne. Ovde bih se pozabavio njegovim (ne)snalaženjem za vreme pandemije virusa Covid 19.

Uveren sam da ne postoji osoba u Srbiji koju je Korona virus pogodio više od Vučića. Virus je u Srbiju, bar prema zvaničnim informacijama, došao početkom marta. Baš u vreme kad se predsednik Srbije spremio da raspiše parlamentarne izbore. Ako se u obzir uzme pomoć koju bi SNS imala od svojih satelita, i od stranaka koje se predstavljaju kao opozicija, a zapravo sa Vučićem imaju zakulisne dogovore, te pomoć crnih džipova koji prevoze naprednjačke batinaše i uterivače straha u kosti, SNS bi ove izbore verovatno dobila sa lakoćom, i to bi osvojili procenata više nego ikad do sad. Nekoliko je faktora poremetilo Vučiću plan da na izborima osvoji istorijsku pobedu i time ugrozi rekord koji drži predsednik Belorusije Lukašenko, a svima je zajednički imenitelj Korona virus.

Pre svega, na samom početku pandemije, u Srbiju se iz inostranstva vratilo preko 400.000 građana Srbije, čijim se glasovima više neće moći manipulisati prilikom prebrojavanja. Zatim se zamenici direktora Instituta za javno zdravlje, dr Dariji Kisić Tepavčević, na konferenciji za medije, desio “lapsus”, te je obavestila javnost da je prvi zaraženi pacijent izolovan 1. marta, dakle 5 dana pre nego što je naprednjačka armija prikupljala potpise za listu “Aleksandar Vučić – za našu decu”. Badava je bilo kasnije pravdanje da se radi o omašci, i da je htela da kaže kako se to desilo u prvoj nedelji marta, jer i priznati srpski epidemiolog dr Predrag Kon, kog javnost pamti po aferi sa vakcinama za svinjski grip iz 2009. godine, na jednoj od konferencija krajem marta rekao da se bliži peta nedelja epidemije, kad se očekuje ozbiljan porast broja inficiranih. Prostom matematikom dolazi se do toga da je “struka”, a samim tim i vlast, za virus znala i krajem februara i početkom marta.

Sve to nije sprečilo Aleksandra Vučića da upregne stranačke aktiviste da prikupljaju potpise za listu, i da time na najdirektniji način ugroze zdravlje ogromnog broja ljudi, koji su bez ikakve zaštite na malim zatvorenim prostorima, strpljivo čekali da obave proceduru. To je vrlo ozbiljan faul, koji će se svakako odraziti na izborne rezultate, ma kad oni da se održe.

Treći problem sa kojim se vladar Srbije suočava jeste niz vrlo nepopularnih mera, koje je morao da sprovede po diktatu Svetske zdravstvene organizacije i drugih centara moći. Teško da može da računa na popularnost neko ko je primorao građane starije od 65 godina da provedu nekoliko sedmica u izolaciji, praktično u kućnom pritvoru, i neko ko je ostatku građana Srbije ograničio kretanje uvodeći policijski čas. Kad se na to sve dodaju socijalni nemiri, koji prosto moraju da uslede nakon kraha malih i srednjih preduzeća, jer će privatni sektor biti primoran da otpušta radnike i ostavlja ih tako bez sredstava za golo preživljavanje, Vučićeva popularnost sa nebesa pada u dubok bunar, te stranka na čijem je čelu ne može da se nada čak ni tanušnoj pobedi. Posebno kad se uzmu u obzir borbe klanova unutar same stranke.

Vučiću ostaje još očajnički pokušaj da odmah po ukidanju vanrednog stanja da ostavku na mesto predsednika SNS-a, i da još jednom serijom manipulacija pusti niz vodu najbliže saradnike, perući tako svoje ruke i postavljajući na čelo stranke nekog od najvećeg poverenja. Ostaje mu i nada da ga neće izdati omladina SNS-a, jer oni se i dalje nadaju da bi uz njega mogli da reše svoje egzistencijalne probleme, i da bi u raspodeli izbornog plena i oni mogli da dobiju po mrvicu kolača, a na to se na kraju sve svodi.

Da su u toku ozbiljni obračuni, Vučić je pokazao gostujući nedavno na TV Prva. Kada je pričao o planovima za pomoć, rekao je da razmatra da se svakom punoletnom građaninu Srbije pokloni po 100 evra, i da će za to biti potrebno oko 520 miliona evra, budući da punoletnih građana Srbije ima oko 5.200.000. Da se vratim na rečenicu sa početka teksta. Vučić je sve i svašta, ali nije glup. On svaki svoj nastup pred kamerama brižljivo planira, i prosto je nemoguće da mu se desi takva omaška na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. On je tom, tobože nesmotrenom, izjavom, zapravo, zadao ozbiljan udarac partokratskom sistemu, koji uz pomoć štelovanja biračkih spiskova smenjuje režime u Srbiji od 2000. godine do danas. I tu prevejani manipulator sprema odstupnicu, da jednog dana kaže: “Ja sam taj koji je ukazao na krađu i obznanio kako se to radi!”. I izjava da se respiratori nabavljaju iz inostranstva uz pomoć crnih fondova nije ništa drugo do direktno upiranje prstom u aktuelnog ministra finansija Sinišu Malog. Nedostaje samo da Vučić poviče “Drž’te lopova!!!”.

Kada se sve sabere, ispada da je Aleksandar Vučić osoba koju je Covid 19 pogodio najviše u Srbiji. Naneo mu je štetu kakvoj se nije mogao nadati ni u najgoroj noćnoj mori. Srećom, on i tako malo spava, pa i nema puno vremena za noćne more. Ostaje nada da će i ostatak Srbije uskoro da se reši noćne more zvane “Vladavina naprednjaka”. I dok klupko ne počne da se odmotava, budite pametni, čuvajte se čuvajući druge, i ostanite kod kuće. Pa kad se završi vanredno stanje, a ni ono neće doveka trajati, idemo svi na ulice. Neko u šetnju, neko na protest.