A VI, KAKO ‘TE?
PIŠE: Dule NEDELJKOVIĆ
Napustili su me poroci. Još samo cigarete su mi ostale, ali ne nosim ih van stana. Manje pušim kada sam napolju, u kolima, po kafićima, dok šetam kuče. Ne grebem se za pljuge od drugih tako da sam žestoko smanjio pušenje pošto u stanu samo stanujem.
Napolju je moja teritorija. Napolju sam slobodan.
Pre par dana je bio skup dece i roditelja u školi i na pitanje mojoj ćerki gde joj je otac, odgovorila je: „Bleja, šeta kuče po Tašu.“
Nisu ljubopitljivci očekivali takav odgovor. Više bi se obradovali da im je odgovorila da sam mrtav.
Nikada nisam bio fasciniran smrću, više sam u fazonu da joj pobegnem. Divim se ljudima koji je zajebavaju ceo život.
Pao mi je na pamet Prele koji joj je prkosio pa joj se predao u delovima. Pao mi je na pamet posle pada sa električnog trotineta kada mi je trebalo čitava dva meseca da očitavim, a onda sam prohodao i stao na skejt. Završio sam na podu dnevne sobe u kricima. Zato ne volim stan. Odem na bazen posle toga da opustim mišiće i pošto sam dok sam leteo u Jatu kao jedan od zdravstvenih kriterijuma imao to da preplivam sto metara za ispod tri minuta probao sam. Jedan pedeset. Nije loše vreme. Nisam mogao dva dana da podignem glavu pošto mi se vrat otkačio ali mogu ako zatreba opet da budem stjuardesa.
A, da, preronio sam Taš po širini na dah. Rade mi pluća, spreman sam za treći pik drugog talasa Korone i tri na karte. Plus spoznaja da su tri glavna uzroka smrti od srčanog udara: penjanje uz stepenice, kenjanje i okretanje u trci na 100-200 metara delfin stilom.
Imam lift, ja ne kenjam ja curim, na delfinu sam se poslednji put okrenuo 1975. Sada jašem flaminga na moru. Brzina koju imam nije dobra za nekoga u mojim godinama. Ponudila mi ortakinja tabletu kojom se ona uspavljuje. Heroin je za to malo dete. Na njega se navučeš kao čovek, posle ove tablete plačeš. Hoću li ja moći bez toga jednog dana?
Normalni ljudi duvaju, ali ja ne volim paranoju koju mi trava izaziva. Kao duneš i sve ti kul. Ma, majke vam!? Poslednji put nisam video zmaja, ali mi je Snežana opisala da patuljci imaju velike kare. Deset minuta sam prao zube, bez zuba. Izvadio sam veštake koje nosim samo u svečanim prilikama da ih zamenim onim radnim, i zaboravio da vratim. Glavat, krezav, otromboljen, nisam ni za kurac bilo kog od sedam patuljaka. Mada mi je Uča seksi.
Volim kako ribama čuče naočari. Nekada smo Ćore vređali sada me lože. Volim ribe u mojim godinama, sve su to naše devojke.
Video sam ortaka iz škole pre neki dan, presadio kosu. Malo se ispeglao botoksom i sada stvarno super izgleda. Kao dete Siniše Malog i Nade Topčagić. A onda sam u produžetku đira video drugog ortaka iz škole koji je na metadonskoj terapiji do kraja života. Izgleda super. I on nema ni jednu boru. Donirao je svojevremeno spermu po Americi dok ga nisu provalili da je đankoza. Sada donira lice, vežbaju na njemu estetski hirurzi. Malo vuče na Gumifleksa ali avaj. Lep je. Ja ne spavam nikada ja samo sanjam. I nikada neću zaspati. Ni kada umrem. Neka kučka ovde po kraju ima teranje i pas ne prestaje da dahće.
Što ovo pišem?
Nemam pojma, stigle me muke sa svih strana. Korona, škola, poslovi… idu mi na đoku mediji koji služe da nas hipnotišu i udalje od života. Mi normalni i ne ukalupljeni smo uvek jebeni problem. Najrađe bi nas sve pobili ali ne smeju. Pičke su.
Lako je vama, krenula: Zadruga, Olja, Kesić a pristižu i ostale dvorske budale koje služe kao štake posrnulom diktatoru. Vučić je već hologram u našim životima. Treba anestezirati onih 70% koji su kulturološki protiv njega. Čak je i crkva tu nemoćna. Dok poslednji koji se javlja kod Olje u emisiju ne izdahne umiraćemo lagano od Korone uz smejanje Kesićevim štosovima o Vulinu.
E, moje braćo i sestre, mnogo smo bre glupi…nekada smo se smejali Fordu Alanu, sada Ivanović Ivanu. Talog je gori od onoga iz turska kafe. Aj, ćao…kupite Glavonju, treba deca od nečega da pazare duvanje.
O AUTORU
